Pesnik je svrgnuti kralj. Sedi na pepelu svoje
palate, nastojeći da od pepela sastavi sliku.
* * *
Nadahnuće uvek peva, nadahnuće nikada ne
objašnjava.
* * *
Često deci pevamo da bi mi zaspali.
* * *
Poezija nije mišljenje koje izražavaju reči.
To je pesma koja nastaje iz krvave rane, ili osmehnutih usana.
*
* *
Ako poseješ seme, zemlja će ti dati cvet.
Ispevaj nebu svoje nove snove, nebo će ti podariti onoga koga ćeš zavoleti.
*
* *
Smisao oživljavanja jezika leži u srcu
pesnika, na njegovim usnama i između njegovih prstiju. Pesnik je posrednik
između stvaralačke moći i ljudi.On je talas koji prenosi novosti iz sveta duha
u svet istraživanja.Pesnik je otac i majka jezika koji ga svuda prati. Kad
pesnik umre, jezik ostaje ležeći na grobu izgubljen i u suzama, sve dok ne dođe
drugi pesnik da ga podigne.
* * *
Dušo da ne stremim Večnosti ne bih čuo
melodiju koju samo Vreme peva.
Već bih život prekratio i od tela načinio
tajnu koju groblje skriva.
* * *
Nebo je čoveku dalo muziku kao
jezik, drugačiji od ostalih, da pripoveda o tajnama srca. To je jezik srca. Kao
i ljubav, dat je svim ljudima. Njime se služe primitivni ljudi u pustinji.
Osećaju ga kraljevi u palatama. Ima ga u naricanju žene, postaje tužbalica koja
i stenu pokreće. Na slavlju je to pesma koja razveseljava. Podseća na sunce,
kada svojim zrakama oživi cvetove u polju. Muzika je nalik svetiljci. Odagna
tamu u duši, osvetlji srce, i pokaže ono što je duboko u njemu.
Pesme su za mene opipljive senke
na samih, ili žive vizije osećanja Duša je slična ogledalu postavljenom
nasupriot vremenu Događaji se oslikavaju na njemu kao ove senke i utvare.
Duša je nežni cvet na vetru sudbine Podrhtava
na jutarnjem povetarcu, a vratić mu se savio od rose. To je cvrkut vrapca koji
prene čoveka koji osluškuje i slavi sanjim mudrost koja je stvorila pesmu ptice
i nežno osećanje. Taj cvrkut budi snagu njegove misli i on se pita šta skriva
persma ove ptice.
Ova pesma pokreće njegova
osećanja, on propoveda mudrost starih knjiga Pita se šapuće li ptica cvetovima u polju, oponaša li
grane na drveću, žubor potoka, ili druguje sa celom prirodom? Ali odgovora
nema.
Čovek ne zna šta kaže ptica na
drvetu, niti potok na kamenčićima, talasi kada se obali lagano približe. Ne shvata
šta kaže pljusak kada pada na lišće i kada svojim nežnim prstima kuca na
prozorsko staklo. Ne razume šta kaže povetarac cvetovima u polju, ali mu se
čini da srce zna i razume šta kažu svi ti zvukovi, jer ponekad zadrhti od
radosti, ponekad uzdahne od radosti. Toliko puta su njegova duša i priroda
progovorile. Dok je nem i zbunjen stajao. Možda je to suza zamenila jezik, jer
ona najlepše govori.
* * *
Pesnika ima dve vrste: intelektualnih, sa
stečenom ličnošću i nadahnutih, koji su bili ličnosti pre nego što su počeli da
se formiraju. Ali razlika izmeđi inteligencije i nadahnuća u poeziji je isto
kao razlika između oštrog nokta koji zaseca kožu i nežnih usana koje ljube i
zaceljuju rane tela.
* * *
Ne krivim bogataše; krivim pevače, pesnike učenjake
u kojih nedostaje poštovanje prema samima sebi. Krivim ih zato što ne preziru
tričarije i bezvrednosti. Krivim ih što smrt ne predpostavljaju ponižavanju.
* * *
Šta da kažem za pećine svoje duše? U tim
pećinama koje Te plaše tražim utočište kada sam umoran od širokih drumova,
rascvetalih polja i senovitih šuma. Tamo zalazim kada nemam gde da spustim
glavu. Kada bi neko koga volim smogao hrabrosti da uđe u te pećine, našao bi
samo čoveka koji je kleknuo da semoli.
* * *
Oni misle da sam ja lud zato
što neću da prodam svoje dane za zlato, a ja mislim da su oni ludi jer misle da
moji dani imaju cenu.
* * *
Mnogi pesnici i pisci nastoje
da spoznaju istinu o ženi, ali do sada nisu dokučili tajne njenog srca, jer je
posmatraju kroz veo požude. Vide samo konture njenog tela, ili je stavljaju pod
lupu mržnje i vide samo slabost i pokornost.
* * *
Učitelj koji hoda u senci
hrama, među sledbenicima svojim, ne daj od mudrosti svoje već pre od svoje vere
i blagosti.
Ako je istinski mudar, neće vas
pozvati da kročite u kuću mudrosti svoje, već će vas odvesti do praga vašeg
uma.
Zvezdoslovac vam može kazivati
o svom shvatanju svemira, ali vam ne može podariti svoje shvatanje.
Muzičar može da vam peva o
ritmu koji prožima svakoliki prostor, ali vam ne može dati uho koje zarobljava
ritam, niti glas u kojem on odjekuje.
* * *
Poezija nije mišljenje koje
izražavaju reči. To je pesma koja nastaje iz krvave rane, ili osmehnutih usana.
*
* *
Pesnik je onaj koji učini da osetiš, kad
pročitaš njegovu pesmu, da on još nije ispevao svoje najbolje stihove.
* * *
Eterični element u nama je daleko od svega
što radimo, naših najlepših izražajnih sklonosti i umetničkih želja. Jer on,
iako je blizak poetičnom u nama, ne peva pesmu, niti svoje tajne pretače u
linije i boje. Svaki čovek može da ima lažne ciljeve, da se poigrava svojim
ambicijama, trguje idejama, ali niko se od ljudi ne pretvara da je sam, niti se
poigrava svojim bolom, ili trguje glađu i žeđu. Nema tog ko može da menja
snove, ili premešta svoje tajne. Može li slabo i sitno na nama da utiče na jako
i veliko? Da li zemaljski stečeni ego može da menja onaj istinski, nebeski?
*
* *
Pevao
sam vam, ali niste plesali; pred vama sam naricao, a vi niste plakali - hoćete
li da pevam i naričem istovremeno?
